U prvom delu Instructional Design smo pokazali osnovne korake. Hajde da malo razvijemo to na osnovne greške koje se dešavaju.

Osnovna greška koja se čini prilikom faze dizajna predavanja (eng. Instructional Design)  je pogrešna postavka svrhe samog eLearning kursa ili predavanja.

Tipična pogrešna pretpostavka može se plastično predstaviti na sledeći način:

1. 1) Cilj je da povećamo opšte znanje (znači dajmo što više znanja)
2. 2) Informacija = znanje (znači dajmo što više informacija)
3. 3) Proveri znanje kroz kviz i ako odgovore tačno to je super (u žargonu poznato i kao Power Point sa pitanjima)

Problem je da se kroz ovu pretpostavku postavlja cilj da polaznici nauče da ponove rečeno znanje, bez provere da li su ga stvarno razumeli, ili ono što je tragičnije da li umeju da ga primene u praksi. Sličnu stvar svakodnevno viđamo u klasičnom obrazovanju zajedno sa fakultetima gde se od studenata traži da „nabubaju“ gradivo i ponove ga napamet, a ne da ga kreativno primene.

Ključna stvar na koja treba da omogući faza Instructional Design-a  je efektivno i efikasno usvajanje onog znanja koje je potrebno da bi se kvalitetno obavio posao za koji se osobe edukuju kroz taj kurs.

Ako tako postavimo stvari dolazimo do polazne osnove: Prvo postavimo u centar koji posao (poslovni proces, skup aktivnosti) treba polaznik kursa da uspešno obavi nakon završetka kursa, zatim koju aktivnost je potrebno da izvede i a zatim koje su mi informacije potrebne samo za tu aktivnost. Da bi bili sigurni da to polaznik pravilno usvaja potrebno je dodati i interaktivni deo koji ga stavlja u situaciju da kroz akcije ili praksu mora da provežba dobijene informacije.

To plastično možemo predstaviti na sledeći način

1. Identifikujte poslovni cilj (željeni proces koji treba polaznik uspešno da savlada)
2. Identifikujte koje akcije  treba polaznik da savlada kako bi uspešno dostigao cilj
3. Definišite aktivnosti tako da omoguće polaznicima da nauče da izvedu akcije
4. Pronađite  minimum informacija koje su potrebne da bi ljudi završili sve akcije

Sve što nije stvarno neophodno od informacija, već je samo dopuna, odbacite!!! Ne razmišljajte o tome da je poželjno, ili da bi bilo korisno. Samo one informacije koje su neophodne da bi se izvela ta aktivnost, trebaju da budu ponuđene polazniku, sve ostalo ostavite za neki drugi put, kada bude neophodno.

 Najlakši način da to uradite je da napravite tabelu sa jasnim relacijama Aktivnosti, Akcija, Informacija, i da vrednujete svaku stavku. Sve što nije potpuno neophodno ne nalazi se u konačnoj fazi.

Primer kako izgleda tabela možete pogledati na sledećem slajdu, a  možete i skinuti primer u Excel-u ovde.

Jedan od primera za ovakav način pristupanja razvoju kurseva mozete pogledati na ovom mestu   http://cmap.ihmc.us/